Рача, мала варошица у срцу Шумадије, сместила се у питомој равници оивиченој околним брдима која се гордо уздижу изнад њене питомине и будно стражаре над њеним миром.Са запада, од горостасног брда Градишта, кријући се испод столетних врба, врлуда кротка лепотица, река Рача, и журно хита у наручје Великој Морави, својој познатијој посестрими.
Около Раче, по њеној пространој и раскошној питомини, као шарена стада разасута су њена многобројна села – Мирашевац, Вучић, Поповић, Трска, Сипић, Вишевац, Ђурђево, Сараново, Бошњане, Мало и Велико Крчмаре, Сепци, Јарушице, Борци, Дубочар, Доња Рача. Ова села, заједно са својом матицом Рачом, представљају неодвојиву целину са богатом културном и историјском баштином.
Општина Рача је једна од седам општина Шумадијског округа.
Општина Рача на мапи Републике Србије
Друмске саобраћајнице које пролазе средином рачанске општине дају јој транзитни значај, јер представљају важну везу између великоморавске удолине и колубарске долине.
Препознатљив лого за општину Рача.
Грб Општине Рача
Основно школство у Рачи датира још из 1836. године када је пописом забележен први упис школе. Школа је тада имала свега 20 ученика. Први учитељ је био Милош Марисављевић из Раче кога је, наредне године, заменио Јован Марковић из Бадњевца. Десетак година касније (1847г.) школу је похађало 90 ђака, а школа је била смештена у приватној згради, поред цркве.
Карађорђев дом у Рачи
Рачани су 1890. године подигли нову школску зграду, на спрат. Име је добила по вођи Првог Српског устанка, Карађорђу који је рођен у селу Вишевцу, надомак Раче 16. новембра 1762. године. Име „Карађорђе“ школа носи од 1956г., када се и уселила у зграду Карађорђевог дома.
Моју школу краси
име српског вође,
мојој школи завет
име „Карађорђе“ .
(Аутор, Мирјана Милић)
У нашој школи је учитељовао знатан број наших писаца и значајних јавних, културних и просветних радника, који су својим деловањем оставили посебан траг не само у културном и јавном животу Раче, већ и шире. Међу њима, свакако, најзначајнији су песник и сликар Ђура Јакшић, сатиричар Радоје Домановић, песници Драгољуб Филиповић и Милорад Петровић Сељанчица, затим, Ђура Димитријевић, Радмило Маричић, Милоје Павловић, Србобран и Светомир Нешић, Живка Ђурђевић…
