ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ – КАРАЂОРЂЕ
Вођа првог српског устанка, „Командант од Сербије“ и „Вожд“ српског народа Ђорђе Петровић рођен је 1762.године у Шумадији у селу Вишевцу код Раче.
Карађорђе је био човек црномањастог изгледа изразито високог раста, снажне грађе, оштрих црта лица и енергичног хода. По природи храбар, плаховит и преке нарави али изузетно правичан и поштен човек. Карактеран моралан и веома скроман човек, Карађорђе је тако и живео . У свом животу војевању и вођењу Србије, осим части славе и љубави српског народа, ништа друго није стекао нити оставио за собом.
Великан српске историје и творац модерне Србије, коме је српски народ 1804.године у једно тешко и безнадежно време поклонио све своје безгранично поверење и предао му своју судбину у руке, то поверење никада није изневерио. Својом упорношћу и преданошћу, за његово ослобођење од турског ропства, Карађорђе је заувек придобио за себе велику љубав и поштовање српског народа. Својом личношћу и борбом против турског ропства, Карађорђе је исписао најсјаније странице новије српске историје и остао у срцу српског народа као симбол његове борбе и слободе.
Био је без сумње,изузетна личност свог времена. Човек коме су се дивили и о коме су писали и коме су посвећивали своја дела, знаменити људи и умови тог доба: Наполеон, Ла Мартин, Ранке, Доситеј, Пушкин, Његош и многи други. Исто тако био је и велики трагичар, који своји животни сан „ да види своје отачество, ослобођено од турског јарма и да се врати своме плугу “ како је то рекао 1807.године у својој посланици руском цару Александру, није досањао и доживео.
Као младић Карађорђе се из родног Вишевца сели у Тополу одакле после женидбе заједно са породицом прелази у Аустрију. Као добровољац ступа у војску генерала Михаљевића под којим учествује у аустриско – турском рату.
По завршетку рата враћа се у Србију где све до почетка првог српског устанка четује у хајдучкој дружини Станоја Главаша, бавећи се успут земљорадњом и трговином.
Као један од главних организатора устанка био је изабран у Орашцу 1804.године за његовог вођу и врховног комаданта. Храбар, способан, одлучан и непомирљиви борац против турака, Карађорђе је као Врховни комадант и Вожд српских устаника испољио и показао велико војничко знање. Својим умешним, одлучним и храбрим командовањем, допринео је великим и значајним победама српских устанака у периоду 1804 – 1812.године.
У деценији својих сталних војевања и вођење Србије, Карађорђе је чинио све што је могао да Србија што пре стекне обележја праве и слободне државе. И ако је у сталним ратним сукобима са турском, Србија убрзо под Карађорђем организује своју власт и државну управу, бира Правитељствујушчи Совет, оснива судове и отвара поште. Већ 1808.године, Србија за време Карађорђа формира регуларну војску, уводи војну обавезу, гради утврђења по нахијама са сталним посадама.Те исте године се у Србији по већим центрима формирају школе а у Београду се отвара „ Велика школа “.
Ратовање српских устаника у тим годинама против турске империје, европске силе нису подржале и ако им се Карађорђе обраћао за помоћ. Србију је једино Русија помагала у годинама устанка и ратовања у почетку новчано, оружјем и дипломатским путем, а од 1807.године када генерал Исајев са својом војском прелази Дунав и стиже у Србију и Војно.
Када је Наполеон, пошто је предходно покорио скоро читаву Европу 1812.године кренуо на Русију, а Русија припремајући се за одбрану потписала примерје са Турском, ова користи настале ратне прилике у Европи и средином 1813.године напада Србију. И поред херојске одбране српска војска под Карађорђем није успела да одбрани Србију и падом Београда почетком октобра први српски устанак доживљава слом. После слома Србије, Карађорђе са једним бројем својих сарадника прелази у Аустрију а одатле у Русију у граду Хотину. За време свог боравка у Хотину, Карађорђе не одустаје од своје идеје да продужи борбу за спас и ослобођење Србије, тражећи помоћ од цара Александра. У изгнанству Карађорђе 1816.године приступа грчком ослободилачком покрету „Хетерија“ која се бори за слободу балканских народа од турске империје. У организацији „Хетерије“ Карађорђе се у Србију тајно враћа 1817.године где је чекајући на сусрет са књазом Милошем, по налогу истог, мучки убијен 25.07.1817.године у Радовањском лугу код Велике Плане.
Карађорево доба и његова војевања, оставила су дубок и неизбрисиви траг у Српском народу и његовој историји. То је било време великих и значајних исто- ријских збивања која су из темеља променила живот, судбину и будућност српског народа. Устанак под Карађорђем, који је био и више од тога, револуција, ослободио је српски народ од турског и феудалног ропства, донео му слободу, вратио понос слободног народа и ударио темеље српске државности. То је било доба сјаних успеха српских устаника, почетак ослобађања, успона Србије и буђење наде поробљених балканских народа у коначну победу против турског ропства.
Данас српски народ подиже цркве и споменике у част Карађорђа и поноси се тиме што је део прошлости сачуван и на неки начин оставља траг за будућност покољењима која долазе.
